Публикације

На пријему приликом свечаног отварања Конференције, Министар здравља се сусрео са докторм Дејвидом Батлер Џонсом (David Butler-Jones), директором федералне Агенције за јавно здравље Канаде којом приликом су разменили искуства о припреми за појаву „мексичког (свињског)“ грипа. У Винипегу је током одржавања ове конференције било 26 случајева озбиљног обољевања од ове болести, а Канада је у току припрема и за зимске олимпијске игре ове године, па има врло разрађене планове за поступање у случају појаве већег броја обољења. Др Џонс је понудио професору Милосављевићу помоћ и планове за припрему у случају епидемије свињског грипа, штоје прихваћено, те су наши епидемиолози одмах ступили у контакт са Канадском агенцијом за јавно здравље. Др Џонс је нагласио да никада није био у Србији и да би волео да је посети, мада је озбиљно ограничен појавом великог случајева бољевања од грипа и припремама за Олимпијаду, те би требало размислити о упућивању званичног позива за његову посету Србији на јесен ове године када се и званично завршавају сви пројекти које ЦИДА финансира на Балану.

 Првог дана конференције био је организован сусрет са директорком Центра за истраживања здравствене политике у Манитоби, Патрицијом Мартенс, који је и у Канади препознат као један од центара са најбољим базама података за истраживања у јавном здрављу. У овом Центру је остварена успешна сарадња између истраживача, представника регионалних здравствених власти и локалних планера који обезбеђују резултате истраживања на основу којих се доносе одлуке засноване на доказима о развоју планова здравствене политике у овој провинцији.

 Другог дана конференције, представници Републике Србије су имали две презентације на сесији „Изградња гласа цивилног друштва за боље здравље на Балкану“. Сесију је видeо Џим Шовен, извршни директор Канадског удуружења за јавно здравље и њен циљ је био да истражи улогу и значај цивилног друштва, посебно удуржења за јавно здравље у увођењу, подршци и јачању јавноздравственог приступа и праксе у развоју здравих јавних политика као и у развоју демократског друштва. Министар здравља је први говорио о Развоју јавног здравља на Балкану и његовим импликацијама на реформу система здравствене заштите, а професорка Снежана Симић је говорила о Изазовима Удружења за јавно здравље Србије у развоју здравих јавних политика. У оба излагања су истакнута досадашња достугнућа у развоју јавног здравља у Србији као и резултати пројеката које је финансирала ЦИДА, а који су значајно допринели развоју базе знања у домену јавног здравља и јачању невладиног сектора у овој области. Поред представника Републике Србије у овој сесији су учествовали представници Удружења за јавно здравље Републике Српеске, представници Партнерства за здравље Босанске Федерације и представници трећег пројекта који ЦИДА финансира на Балкану „Млади и здравље“.

 Наредних дана су организоване посете нашој делегацији здравственим установама и институцијама као и упознавање са занимљивим пројектима које се реализују у овој канадској провинцији. Тако је трећег дана боравка у Винипегу организована посета Министарству за здрав живот Манитобе (Министарство за промоцију здравља) где су представници Србије, Републике Српске и Федерације БиХ били упознати са неколико веома значајних програма кој ово министартсво реализује и који су значајни и за наше окружење. То су:

 ·      Провинцијски програм повећања физичке активности „Манитоба у покрету“, (више информација на сајту – www.manitobainmotion.ca/ );

·            потом програм „Иницијатива за превенцију хроничних масовних незаразних болести, (више информација на сајту- www.gov.mb.ca/health/chronicdisease/cdpi/index.html );

·            као и програм „Интегрисана мрежа лекара“ (више информација на сајту – www.gov.mb.ca/health/phc/pin/index.html ).

Истог дана нам је представљен пројекат „Везе здравља“ који се реализује у здравственом центру „Мисерикордија“ и који је у ствари провинцијски центар за контакте који се односе на здравствене проблеме, изузетно организован и препознат од међународне заједнице као центар изврсности у коме технологије подржавају обезбеђивање здравствених и социјалних услуга становницима ове провинције путем телефона. Центар има око 450 000 позива током године и обезбеђује услуге на 110 језика (имали су позиве и на нашем језику).

 Пројекат „Доступност“ (Access River East) представља добар пример интеграције здравствених и социјалних услуга и обухвата велики број појединачних пројеката који се реализују у овом центру, почев од специјалних програма за децу, пројекта унапређења менталног здравља у заједници, запошљавања и подршке особама са хендикепом укључујући и услуге рехабилитације, кућне неге и помоћи, услуга примарне здравствене заштите, јавног здравља, палијативне неге, социјалне помоћи и подршке запошљавању, заштити деце и интегративних услуга деци и породици. Овај пројекат је јединствен у настојању да обезбеди интегрисан приступ здравственим и социјалним потребама становницима локалне заједницеи за сада је показао одличне резултате. Више информација о пројекту и његовим резултатима се може наћи на веб сајту: www.wrha.mb.ca/communitz/wis/fag.php.

 Четвртог дана је организована посета Болници за малигне болести у Винипегу (www.cancercare.mb.ca/home/ ) која обезбеђује свеобухватну здравствену заштиту оболелим од малигних болести и која непрестано настоји да унапреди квалитет живота и преживљавање пацијената оболелих од малигних болести.

 Истог дана је органозован сусрет Министра здравља Републике Србије, професора др Томице Милосављевића и Министарке за здрав живот Манитобе, госпође Кери Ирвин Рос (Kerri Irvin-Ross), када су током пријатног разговора и ручка који је уприличен разговарали о урпављању и домаћинском газдовању здравственим системом и успешним пројектима које су реализовали, као и ограничењима и потешкоћама на које наилазе у свакодневном раду.

 Последњег дана боравка у Винипегу је организована посета Велнес Институту који се налази у једној од болница Винипега и представља пример иновативног менаџмента у развоју болнице будућности. Овај институт је део болнице који пружа различите садржаје становништву, запосленим у болници и пацијентима болнице, почев од фитнес услуга, преко медицинске рехабилитације, све до различитих пројеката бављена различитим облиицма физичке активности појединим попуалционим групама. Институт је одржив, обезбеђујући одвољно финансијских средстава за сопствени развој и опстанак и јединствен је у Канади(www.wellnessinstitute.ca/). Неколико болница управо покушава да развије сличан приступ у обогаћивању садржаја болничке здравствене заштите. Тога дана је организована посета и центру приамрне здравствене заштите у коме нема чекања на прегледе и у коме пацијенту могу видети лекара или здравственог радника у време када то њима одговара. Овај приступ је означен као свеобухватни начин делотворног обезбеђивања здравствених услуга становништву. Истовремено је инаставна база за обуку студената медицине и медицинских сестара из породичне медицине (www.sogh.winnipeg.mb.ca/).

 Све посете су огранизоване уз велико ангажовање и подршку ланова тима пројекта „Развој политике примарне здравствене заштите на Балкану“ и пројекта „Јачање гласа цивилног друштва за јавно здравље на Балкану путем удружења за јавно здравље“ и омогућиле су нам упознавање са занимљивим пројектима из домена јавног здравља у Манитоби као и упознавање са здравственим системом ове провинције и његовим перформансама. Иако неке од пројеката које смо видели и ми реализујемо, поједини су врло занимљиви и представљају иновативне приступе у пружању здравствених услуга становништву које би могли имплементирати у нашим условима уз уважавање специфичности нашег здравственог система.

У заључку је потребно истаћи да је присуство Годишњој конференцији Удружења за јавно здравље Канаде обогатило наше знање о развоју јавног здравља у овој земљи, посебно у светлу чињенице да они следеће – 2010 године прослављају 100 година од оснивања свог удружења и да су до сада помогли оснивање 44 удружења за јавно здравље у свету, међу њима и нашег, што је импресиван резултат и напор у јачању јавног здравља. Посете и упознавање са занимљиивм, иновативним и успешним пројектима на нивоу примарне и секундарне здравствене заштите су нам омогућиле да размислимо о сличним приступима у нашем систему у оквиру реформе ових нивоа здравствене заштите у Републиц Србији и да створимо контакте са људима који могу да подрже и помогну у реализацији ових идеја.

У Београду                                                                       Извештај припремила

25. 06 2009. године                                                          Проф. др Снежана Симић