Публикације

Упитник се састојао од 20 питања која су се односила на навику пушења и општих података о идентитету, датуму рођења, датуму порођаја, редоследу трудноће, броју деце, највишем степену постигнутог образовања, језику споразумевања у домаћинству, навикама контроле трудноће и примању савета о штетности пушења у току трудноће од стране стручњака.

Питања су конципирана алгоритамски а истраживала су:

• да ли је постојала навика пушења током трудноће (свакодневно узимање више од 3 цигарете од момента сазнања о трудноћи);
• уколико је навика пушења постојала током трудноће истраживала се:
  • учесталост пушења у сваком триместру трудноће (свакодневно, скоро свакодневно, повремено, није уопште пушила);
  • просечан број дневно потрошених цигарета у сваком триместру трудноће;
  • покушај престанка са пушењем током трудноће;
• уколико навика пушења није постојала током трудноће - да ли је навика пушења постојала у периоду између последње менструације и момента сазнања о трудноћи, утврђивањем:
  • учесталости пушења у периоду између последње менструације и момента сазнања о трудноћи (свакодневно, скоро свакодневно, повремено, није уопште пушила);
  • просечног броја дневно потрошених цигарета у периоду између последње менструације и момента сазнања о трудноћи;
• да ли тренутно постоји навика пушења;
• уколико је тренутно постојала свакодневна или скоро свакодневна навика пушења истраживано је:
  • са колико година је жена започела са навиком пушења;
  • просечан број дневно потрошених цигарета;
  • да ли је постојао покушај престанка пушења након порођаја и уколико је постајо, испитивало се:
    • у ком периоду након порођаја је уследио покушај одвикавања од пушења;
    • након колико времена је поново започета навика пушења;
• да ли постоји изложеност мајки пасивном пушењу утврђивањем:
  • броја пушача у заједничком домаћинству;
  • чланова домаћинства мушког и женског пола који пуше

Након контроле упитника на логичке и системске грешке и шифрирања, подаци су унети у базу софтвера SPSS 10 for Windows који је коришћен за основну статистичку обраду података (дескриптивна и инференцијална статистика).

Прелиминарни резултати

Просечна испитаница је имала 29 година, (SD=4,92; min=17, max=43), једно дете (X=1,52; SD=0,7; min=1, max=5), средњу школску спрему (65,6%) и у току трудноће се контролисала 10 пута (min=1, max=25).

Свака трећа испитаница (29,9%) пушила је свакодневно у моменту анкетирања, 2,8% скоро свакодневно, 6,9% повремено и то просечно 12 цигарета (свака пета је пушила 20 и више цигарета), а већина је са овом навиком започела између 16 и 20. године живота (69,8%). Сигнификантно чешће су пушиле жене без школе или са основном школом у односу на жене са вишом или високом школом (χ2=6,306; p=0,043). Подаци о заступљености ове навике се слажу са истраживањима која су спроведена на репрезентативном узорку становништва Србије пре четири године.

Понашање жена током трудноће је било нешто ризичније него непосредно након порођаја.

Свега 54,5% испитаница није пушило током трудноће, а и међу њима је 4,2% пушило више од три цигарете дневно у периоду од последње менструације до сазнања о трудноћи. Од момента сазнања о трудноћи сигнификантно чешће су престале са пушењем труднице са вишом или високом стручном спремом (χ2=7,791; p=0,020).

Готово свака друга жена (43,4%) је пушила више од три цигарете свакодневно од момента сазнања да је трудна. Међу онима које су наставиле да пуше у првом триместру трудноће (42,8% свих испитаница), чак 31,3% је пушило свакодневно у овом веома осетљивом периоду, а скоро свакодневно - 5,2% и повремено - 6,3%, и то просечно 10 цигарета (X=10,33; SD=6,28; min=1, max=30).

У другом триместру трудноће свакодневно је пушило 30,6% испитаница, скоро свакодневно 3,8%, а повремено 6,3%. Просечан утрошак цигарета у том периоду је био 11 (X=10,67; SD=6,42; min=2, max=30).

У трећем триместру трудноће 28,1% жена је пушило свакодневно, 4,2% скоро свакодневно а 6,9% повремено, док су дневно просечно трошиле око 11 цигарета (X=10,35; SD=6,46; min=2, max=30).

Само нешто мање од петине анкетираних жена које су пушиле у трудноћи (18,4%) је покушало да се одвикне од пушења током трудноће, а само 23,2% је покушало је да престане са пушењем након порођаја.

Ако се овим подацима дода чињеница да само 34% жена живи у домаћинству где нико не пуши, изложеност овом ризико-фактору је још евидентнија.

Предлог мера:

            Уз ревизију појединих питања (према прилогу) и бољу обуку анкетара, упитник би требало допунити варијаблама којима се истражују знања жена о утицају пушења и пасивног пушења на плод, као и ставови о одвикавању од пушења за време трудноће. Ово је потребно ради проналажења ефикаснијих канала комуникације којима треба упутити здравствено-васпитне поруке овој рањивој групи становништва.

ПРИЛОГ

Препоруке за измене упитника "Пушење у трудноћи":

• укинути идентификациони број;
• уписивати напуњене године старости породиље на дан порођаја, а не датум рођења породиље;
• уместо „датума порођаја“ понудити опцију:
  • порођај је био пре __ дана (уписати број дана);
• дати писано упутство како се попуњава питање „редни број порођаја“ и „број деце“ (нпр. „заокружити редни број последњег порођаја“ и „уписати број деце“), јер су често на остављеним просторима у упитнику уписивани сви датуми порођаја, није уписиван број деце јер се сматрало да је попуном претходног питања одговорено и на ово или је направљен превид;
• код питања бр. 7 треба да се уписује број чланова породице који пуше а не да  се заокружују понуђени одговори;
• питања бр. 7а и 7б оставити у слободној форми тако да свака жена попуни именом особе које пуше у кући (муж, сестра, мајка итд.);
• додати последње питање „Да ли вам је неко током трудноће говорио о штетности пасивног пушења?“
• додати питања о ставовима и знањима о утицају пушења за време трудноће, можда најбоље у слободној форми;
• пошто је више од 95% анкетираних говорило српским језиком, можда изоставити питање бр. 9;

Препоруке за анкетаре:

• не прескакати питања „редни број порођаја“, „број деце“ и „датум порођаја“ (8,2% анкетара није попунило ову рубрику у целом узорку, а у узорку Београда 18,4%  анкетара није попунило ову рубрику);
• строго следити алгоритам, тј. упутство које се питање попуњава након датог одговора;
• код питања бр. 9 (уколико се не избаци) инсистирати на опредељивању за 1 језик, а не наводити све језике које особа говори, јер се у кући најчешће доминантно говори један језик;
• код броја утрошених цигарета и броја прегледа у току трудноће не уписивати интервале (нпр. 10-15 цигарета или 9-11 прегледа) већ уписати аритметичку средину тог интервала.

Извештај сачинила,

др Снежана Укропина,

спец. социјалне медицине,
заменица председника ИО
Удружења за јавно здравље Србије